Ča ni sladak???
Wentworth Miller
Evo mene nakon duge i teške bolesti... Đizus kako to zvuči otrcano, ali ljudi 9 i pol je... Mozak mi je još uvijek zablokiran... Od čera san Iva sama na svitu... Mama mi dela va veloj Erste banci u Riki, a ja san sad sama doma... DOSADNO JE!!! Niman uopće ideje ča da delan, ne uči mi se, ne gleda mi se televizija, niš mi se ne dela!!! Danas pišen biologiju, knjigu nisan ni takla, znan neč od prije, valjda će bit dovoljno... Grozno se osjećan... Neću o jubavi, aš znan da neki određeni_čitaj: nepoželjni_ ljudi čitaju ovaj blog, da ti isti ljudi imaju veću jezičinu nego ča su visoki, a meni se stvarno ne isplati da me kakovo Križišće, Šmrika ili Kraljevica ogovaraju... S nekin osobama od tamo više apsolutno ne želin imet posla, dok s nekima ću ostat dobra... To Grozno mi je ča san se s jednon osobon posvađala, ali ako je meni ona čera lipo rekla da joj je sejedno ako ćemo bit dobre, meni ni! NE DAN SE MALTRETIRAT!!! Izolirala san se os sih osoba kima ja nisan dovoljno dobra. E ako ja njima nisan dovoljno dobra, neću uopće da ih vidin! Shvatila san da je par osoba za koje bi ruku va vatru stavila dvolično i bezobrazno... Kad nima nikega, onda je i Iva dobra, a kad je neki drugi ki joj više paše va guzicu tu, ko mene jebe... Ni se tako crno, ča ne? =)
24.10.2006. | 09:27 | 3 K | P | # | ^
Hmmm...
Danas smo iz hrvatskog učili epigraf.
Evo van najbolji primjer epigrafa:
Igoriću, ti si IDIOT!!!
19.10.2006. | 14:25 | 1 K | P | # | ^
Iman novi friiiiiz!!!!
He, he he... To je jedino dobro va celon dosadašnjen tjednu... Malo san va banani... Natukla san se, rebra, leđa, ramena... Nemoren niš... 6 godina rolan da bi mi pondiljak neki mulac iskočil pred mene... KOMA!!! Ni strašno, ali me boli... Iden učit, iman posla. Pussa...
18.10.2006. | 21:43 | 0 K | P | # | ^
Just great...
Još jedan blog... Ali nima veze. Neću počet s onim uobičajenim, nego ću biti malo...-neobična!!! Ipak san to ja... Danas san učila latinski, s ponoson moren reć i da san neč i naučila, za promjenu... Zakrcali su nan tjedan s kontrolnima, a meni je samo jedno na pameti, a to bome ni škola... Zapravo neki mi je na pameti... Ali nema veze. Duboko verujen da će mi se posrećit, aš mi niš drugo ne preostaje nego se nadat. Ipak nada umire zadnja...: I tako, stvari su krenule na BOLJE, tako da moren bit mirna. Baren se više ne jadi na mene nakon onoga na Križišću, uspostavili smo vrlo uspješnu komunikaciju... Čak san neki dan i pusu dobila, istina za rođendan(11.10.), ali meni je bila tako SLATKA da san se rastopila na onom semaforu kraj vipa... Baš me iznenadil, i to ugodno... Nisan mogla verovat, ali sad mij drago ča je to načinil... Nemoren to opisat, s njin samo ću bit dobra, nemoramo bit skupa, samo da je kraj mene, da ga moren zazvat kad mi neč rabi, da mu se moren izjadat, da moremo divanit o svemu... Ne tražin puno, zar ne???
15.10.2006. | 21:40 | 3 K | P | # | ^
